pic_flash_box_1.jpg
pic_flash_box_jn.jpg
pic_flash_box_urb_84038.jpg

Šta učenici znaju i misle o otpadu?

 

Za potrebe izrade Plana za upravljanje otpadom GO Barajevo, koji se podržan od strane projekta MSP IPA 2007 koji finansira EU, a realizuje GIZ, održano je pet trening radionica, na kojima su učestvovali članovi Koordinacionog tima za izradu Lokalnog plana upravljanja otpadom i članovi Radne grupe, kao i eksperti angažovani od strane EU. Tematske celine, koje su do sada obrađene su: uvod, zakonodavno pravni okvir, osnovni podaci o opštini, kompletna analiza stanja u upravljanju otpadom, ciljevi plana upravljanja otpadom. Trenutno se obrađuje strateški okvir i posebne promene. Grupa, sastavljena od Koordinatora za izradu sektorskog plana, komunalnog inspektora i angažovanog radnika JKP ’’10. Oktobar’’ Barajevo je izvršila evidenciju divljih deponija na teritoriji Gradske opštine Barajevo i kvalitativno-kvantitativnu analizu otpada. Podaci su obrađeni u formi registra i isti će biti sadržani u Planu upravljanja otpadom.

Tokom maja meseca 2011. god. je sprovedeno istraživanje: Šta učenici znaju i misle o otpadu?
298 učenika koji pohađaju osnovne i Srednju školu u Barajevu, dali su odgovore na 26 standardnih pitanja. Anketirano je 48 učenika Osnovne škole ’’Pavle Popović’’ u Vraniću, 71 učenik Osnovne škole ’’Knez Sima Marković’’ Barajevo i 178 učenika Srednje škole Barajevo.
Anketirani su učenici oba pola, uzrasta od 13 do 18 godina. Najveći broj, anketiran je u uzrastu od 15 i 16 godina.
197 učenika pod pojmom održivi razvoj, podrazumeva razvoj pri kojem se vodi računa da ostane dovoljno i za buduće generacije. 30% učenika ne zna šta znači ovaj pojam.
Većina anketiranih učenika, 56%  smatra da svi građani i ustanove treba da vode računa o održivom razvoju. Čak 33% učenika smatra da je to posao opštine i JKP-a, dok 9 % smatra da o tome treba da vode računa javne ustanove.
77 % anketiranih učenika smatra da manje otpada i adekvatno postupanje sa otpadom doprinosi održivom razvoju. 23% smatra da više otpada predstavlja veći standard građana, što doprinosi održivom razvoju.
Na pitanje gde završava naš kućni otpad, 64 % ispitanih učenika, smatra da se odvozi na deponiju, dok 30% veruje da se odvozi u komunalno preduzeće, gde se sortira i prerađuje. Samo 17 učenika veruje da se otpad spaljuje.
56% anketiranih, pod deponijom podrazumeva mesto gde se odlaže otpad na način koji ne šteti životnoj sredini. 35 % svako mesto na kojem se odlaže otpad smatra deponijom.
Čak 33% učenika smatra da se na deponijama odlaže posebna vrsta otpada, a na smetlištima kućni otpad, dok 22% veruje da je razlika u tome što se na deponijama otpad sortira, a na smetlištima ne.
34% ispitanika mišljenja je da na teritoriji opštine postoji nekoliko deponija, 26% smatra da postoji jedna deponija i nekoliko spalionica, dok 40% da ne postoji deponija u Barajevu.
Na pitanje da li plastične kese zagađuju životnu sredinu, 62% ispitanih učenika je odgovorilo potvrdno, dok je 22% odgovorilo da ne ugrožavaju, ako se propisno odlože. 16% učenika smatra da nam plastične kese pomažu da lakše odložimo otpad.
Na pitanje koje kese je najbolje koristiti, većina učenika, 58% je odgovorila platnene, 29% je odgovorilo papirne, a 13% je odgovorilo plastične.
Kada je u pitanju značenje pojma reciklaža, 52% smatra da je reciklaža korišćenje otpada kao sirovine za proizvodnju, dok čak 46% smatra da je to odvojeno prikupljanje i razvrstavanje otpada. Samo 5% ispitanih učenika kaže da je čulo za taj pojam, ali da ne zna šta tačno znači. Nijedan ispitani učenik nije rekao da nikada nije čuo za taj pojam.
Čak 55% anketiranih učenika, smatra da se u našoj zemlji reciklira više otpada od 10%.
Na pitanje da li učenici recikliraju otpad, 13% se izjasnilo da to čine redovno, 16% zavisi od otpada i od situacije; 51% ne, ali da bi reciklirali otpad, ukoliko bi za to postojali organizovani uslovi; 20% ne, jer bi im to oduzelo vreme.
Hemikalije i pesticide, učenici u najvećoj meri smatraju opasnim otpadom, potom akumulatore, slede električni kućni aparati, toneri iz štampača, ostaci od hrane, plastika, a na poslednjem mestu se nalaze papir i drvo.
Najviše uticaja na informisanje o otpadu imaju ekološke organizacije, mediji i internet, škola, roditelji, potom vršnjaci. U akcijama prikupljanja otpada, 28% ispitanika se redovno uključuje u akcije te vrste, 10% ne, jer ne smatra bitnim, 62% se izjasnilo da nije imalo prilike. 55% ispitanika uvek vodi računa o odlaganju otpada na predviđenom mestu, 21% uvek kada im to ne predstavlja preteran trud, 24% je priznalo da su nemarni po tom pitanju.
Koliko je važno pravilno upravljanje otpadom, 16% smatra da je važno, 7% da su neki drugi problemi mnogo važniji, dok najveći broj ispitanika (77%), ističe veliku važnost, jer se mora čuvati životne sredina.
11% anketiranih učenika smatra da otpad nije veliki problem Barajeva, 36% da uvek može biti bolje, dok 53% da otpad predstavlja veliki problem u Barajevu.

MSP IPA 2007 tim i Gradska opština Barajevo se zahvaljuje svim školama, nastavnicima, profesorima i učenicima na spremnosti da učestvuju u istraživanju, kao i svima koji daju doprinos u izradi Lokalnog plana upravljanja otpadom.

Nazad
Baner_10mm_desno_LAT2.jpg

Baner_10mm_desno_LAT.jpg

Baner_10mm_desno_LAT3.jpg

Baner_10mm_desno_LAT4.jpg

Baner_dostava2.jpg

Baner_prijava_stete2.jpg

Baner_CZK.jpg

Baner_vodic2.jpg

Baner_INF_cir_25406.gif

Baner_kodeks.jpg

Baner_Ministarstvo_odbrane_ok.jpg

Baner_glasnik2.jpg

Baner_Dobra_uprava.jpg

BIC_LOGO_cirilica_baner.jpg

pic_banner_4.gif

Baner_Direkcija_za_javni_prevoz_16680.jpg

pic_banner_1.gif

pic_banner_2.gif

EUNET_baner_OK.jpg

Imate problem iz nadležnosti opštine Barajevo ili predloge za njeno bolje funkcionisanje?

questionservis48 sati