pic_flash_box_1.jpg
pic_flash_box_jn.jpg
pic_flash_box_urb_84038.jpg

ČETRDESET GODINA BARAJEVSKE SREDNjE ŠKOLE

 
skolabarajevo01m.jpg

Promene u srednjoškolskom obrazovanju u Srbiji bile su česte. Jedna od najopsežnijih reformi sprovedena je 1976.godine. Tada su izvršene korenite promene u ovoj društvenoj sferi. Tražilo se da škole imaju veću povezanost sa udruženim radom i da učenici upoznaju proces rada u proizvodnji i drugim delatnostima, te da se na taj način osposobe za rad ili da nastave dalje školovanje. Srednje obrazovanje je dobilo obeležje ili naziv „Usmereno obrazovanje“. Na taj način je određen i cilj reforme u srednjim školama. Zakon je omogućio da se u svakoj sredini gde ima dovoljan broj učenika formira obrazovni centar „Srednjeg usmerenog obrazovanja“. Jedine dve opštine na teritoriji grada Beograda gde nisu postojale srednje škole bile su Sopot i Barajevo. To je bio dovoljan razlog da se 1977.godine godine formira odbor za reforme, a samim tim i primeni zakon o uspostavljanju usmerenog obrazovanja i vaspitanja u Barajevu. U sastav odbora su imenovani Branislav Jovanović, za predsednika, Čedomir Ranković, sekretar za obrazovanje u Barajevu i Milomir Aleksić, načelnik u SO Barajevo.
Tokom niza savetovanja u toku 1977. Godine i početkom 1978. godine proširen je Odbor i sa opštinskim rukovodstvom donosi se odluka da se u junu 1978. godine izvrši upis učenika u 1. Razred  a da to bude istureno odeljenje „Trinaeste Beogradske gimnazije“. Prostorije za rad bile su u barajevskoj osnovnoj školi a kasnije je doneta odluka da lokacija iznad osnovne škole bude prostor gde će se izgraditi novi srednjoškolski centar. U izboru lokacije učestvovala je Nada Radenković, glavni projektant zgrade. Zemljište je obezbeđeno a planirana površina objekta iznosila je 5.000 metara kvadratnih, što je bilo dovoljno za 1.200 učenika. Zbog neslaganja rukovodstva, „Trinaeste beogradske gimnazije“ sa otvaranjem isturenog odeljenja u Barajevu, odbor zajedno sa opštinskom strukturom donosi odluku da otvori samostalnu srednju školu u Barajevu. Na sednici SO Barajevo, održanoj 23.juna 1978. godine, na osnovu odredbe zakona o usmerenom obrazovanju i vaspitanju, donosi se istorijska odluka. Ona predstavlja izuzetno važnu stepenicu u razvoju školstva u Barajevu. Pod brojem 01-69-24/78 izdaje se akt koji glasi: „Osniva se mešoviti obrazovni centar srednjeg usmerenog obrazovanja u Barajevu koji počinje sa radom 1. septembra 1978. godine, a rok za konstituisanje centra je 31. decembar 1978. godine“. Imenovana je  komisija od strane opštinskih organa na čelu sa barajevskim pravnikom Radulom Mitićem.
U prvi razred je upisano 173 učenika, a sa barajevskom osnovnom školom postignut sporazum o korišćenju 6 prostorija za rad centra. Primljeni su i prvi profesori: Miljka Kajganić za srpsko-hrvatski jezik i književnost, Lenče Dobrijević za matematiku, Milka Kostadinović za matematiku, Ljiljana Rakićević za istoriju, Zorica Erčić za biologiju, Petar Kradun za fiziku, Milica Mišić za hemiju i Vladan Ljubinković za umetnost. Škola je počela sa radom 1. septembra 1978. godine u 8 časova, a učenici su bili raspoređeni u 6 odeljenja. U 12 časova istog dana održana je i prva sednica nastavničkog veća. Prvi roditeljski sastanak je održan 18. septembra 1978. godine, a već 10. oktobra položen je kamen temeljac za novu zgradu u kojoj se i danas nalazi barajevska srednja škola.
Ono što je najvažnije, a što se danas obeležava kao dan barajevske Srednje škole je odluka sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu Republike Srbije od 18. oktobra 1978. godine da su ispunjeni uslovi za rad prvog razreda barajevske srednje škole.
Praktični deo nastave učenici su obavljali u beogradskoj fabrici IKL od 23. oktobra 1978. godine. Ubrzo je došlo i do odluke da se Industrija kugličnih ležajeva iseli iz Beograda u Barajevo što je roditeljima i deci omogućilo ne samo mogućnost da lakše dođu do mesta za praktičnu nastavu već i sigurnost u pogledu zapošljavanja.
Zanimljivo je istaći i podatak i da je odluka o prvoj isplati ličnog dohotka donesena 26. oktobra 1978. godine i tek tada su isplaćene plate radnicima. Prvi inspekcijski pregled je izvršen 21. aprila 1979. godine, a prva ekskurzija je organizovana od 4. do 8. juna 1979. godine i tom prilikom su učenici sa profesorima posetili Ohrid, Kosovo i Metohiju, Kopaonik i Kraljevo.
Na kraju školske godine prohodnost učenika je bila 93%, a 7 učenika je ponovilo razred. Usledila je i druga školska godina 1979/80. sa preko 400 đaka a zaposleni su i  novi profesori među kojima je i današnji radnik naše škole profesor Zvonko Ilić.
Izabrana je Komisija za izbor prvog direktora, a jedini kandidat koji je i izabran 30.  maja 1980. godine sa jednim uzdržanim glasom bio je Branislav Jovanović. Redovna nastava je završena 13. juna 1980. godine i tom prilikom je svoje školovanje završila prva generacija prve faze usmerenog obrazovanja. U novu školsku 1980/81.godinu upisani su učenici prve generacije u 3. razred i pritom se pristupilo realizaciji druge faze usmerenog obrazovanja.
Veoma važan podatak za život i rad škole je 1. septembar 1980. godine kada je redovna nastava počela u novoj zgradi gde se i danas nalazi škola i gde je na opštu radost svih u školi Građevinska radna organizacija „Autoput“ iz Beograda završila jednu od projektovanih 5 lamela, tkz. Lamela br.2. Ukupna korisna površina zgrade je 1.880 kvadratnih metara. Opremanje škole obavio je „Novi dom“ iz Beograda.
U mašinskoj struci, a tada i jedinoj struci u školi izučavala su se zanimanja: metalobrusač, metalostrugar, metaloglodač i mašinbravar.
Nova škola je otvorena 10. oktobra 1980. godine i to je na svečanosti obavio tadašnji predsednik opštine Milovan Dačić. Jedan od uvaženih gostiju bio je i Ljubomir Ivković-Šuca, narodni heroj, čije će ime kasnije i poneti srednjoškolski centar.
Prvi časopis pod nazivom „Iskra“ izašao je 1. novembra u 600 primeraka, trudom profesora, i učenika literarne i novinarske sekcije. Posle verifikacije za rad sa učenicima 3. razreda od 12. marta 1981 đaci su polagali završni ispit. Ukupno 75 kandidata je položilo ispit i diplome su im uručene 21. juna 1981. god. Polovina učenika se odmah zaposlilo u fabriku IKL a njih dvadesetak je nastavilo školovanje na četvrtom stepenu obrazovanja. Školske 1981/82 upisalo se 22 učenika četvrtog razreda a u sva četiri razreda 444 đaka. Na početku godine osnovana je biblioteka a zbog velikog broja đaka i trpezarija koja je kasnije po izgradnji adaptirana u fiskulturnu salu  zbog lakšeg održavanja nastave fizičkog vaspitanja. Na prigodnoj svečanosti 18. juna 1982. godine uručene su i diplome učenicima četvrtog stepena prve generacije barajevske srednje škole. Ovako je škola dobila potpun oblik obrazovanja koji taje do danas.
U novoj školskoj 1982/83  godini upisana su dva odeljenja četvrtog stepena a pred kraj školske godine došlo je do reforme srednjoškolskog obrazovanja, što je podrazumevalo : više praktične nastave, sopstvenu školsku radionicu i znatno bolju opremljenost škole. Na lični zahtev sa direktorske funkcije povlači se direktor Branislav Jovanović, a za VD direktora imenovan je Veselin Ilić, profesor matematike. Školske 1983/84 određen je i dan škole 18. mart – rođendan narodnog heroja Ljubomira Ivkovića Šuce po kome i škola nosi naziv. Na sednici 19. marta 1984. za novog direktora izabran je Milovan Arsenijević, profesor iz Prištine. Krajem školske godine počinje da se gradi nova radionica a građevinske radove izvodi firma ''Autoput''. U novu školsku 1984/85 u 17 odeljenja upisano je 550 đaka. Prvog septembra godine 1987 Srednjoškolski centar dobija naziv ''Narodni Heroj Ljubomir Ivković Šuca''  upravo sa završenim radovima na školskoj radionici, a u toku godine odlučeno je da se uvede i poljoprivredna struka.     
Naredne 1987/88 dolazi do smanjenja broja učenika što će pratiti školu i kroz devedesete godine. Veliki broj nastavnika odlazi iz škole a ostali rade sa smanjenim fondom časova. Od školske  1988/89 upisana je prva generacija poljoprivredne struke, a 1992/93 uvedeno je novo zanimanje mašinske struke - pogonski tehničar. U toku ove školske godine izabran je i novi direktor škole Miodrag Skoknić, profesor fizičkog vaspitanja. Sveti Sava kao krsna slava škole prvi put  je obeležena 27.  januara 1997. i od tada se proslavlja svake godine. Najbolja školska  godina što se tiče uspeha učenika bila je 1995/96, kada je od 376 učenika 370 završilo razred, a 54 učenika su završila razred sa odličnim uspehom. Krajem godine školi je odobreno da može uvesti trgovačko podrčje rada sa trećim stepenom školske spreme. Početkom naredne školske godine školu je posetio tadašnji gradonačelnik Beograda Nebojša Čović.
Od 12. februara 1997. godine za novog direktora škole izabrana je Ljiljana Rakićević, profesor istorije, i to je prva i jedina direktorka za  40 godina rada škole. U toku školske godine odobreno je novo područje rada ekonomsko, tako da u školi, postoji 4 područja rada : mašinsko, poljoprivredno, trgovačko i ekonomsko.
Sa dobijanjem novih zanimanja povećava se broj učenika tako da škola u novom milenijumu doživljava preporod. Broj učenika iz godine u godinu postaje veći a oblasti ekonomije i trgovine postaju interesantnije za đake. Od 23. februara 2001. godine za direktora škole dolazi profesor Svetislav Kojić. U tom periodu škola doživljava svojevrsni procvat.
Od školske 2002/03 godine škola dobija odelenje frizerske struke kao istureno odelenje škole za negu lepote iz Beograda. Nove školske 2003/04 godine škola dobija dva odelenja frizerske struke (muške i ženske frizere) i odelenje poljoprivredne struke pod nazivom rukovalac-mehaničar poljoprivredne tehnike. Naredne godine upisuje po prvi put i odelenje-cvećar. Sva upisana odelenja su treći stepen školske spreme.
Iz godine u godinu pored broja đaka raste i broj odelenja koji svoj vrhunac, u dosadašnjoj školskoj istoriji, dostiže školske 2007/08 godine kada je upisano 28 odelenja sa 792 učenika.
Jedan od najtužnijih momenata u školi dogodio se 6. juna 2008. godine kada se iznenada upokojio direktor škole Svetislav Kojić. Za VD direktora izabran je profesor Milivoje Jovanović koji tu dužnost obavlja do 5. decembra 2008. godine.
Školski odbor je izabrao novog direktora škole profesora Dobrivoja Jelića koji je na dužnost stupio 6. decembra 2008. godine. Tu dužnost direktor Dobrivoj Jelić obavlja i danas u svom trećem mandatu i direktor je sa najdužim stažom na toj funkciji u dosadašnjoj istoriji škole.
Početkom druge decenije 21. veka, traganjem za aktuelnim zanimanjima ali i manji broj dece u Srbiji, smanjio je broj učenika u školi za trećinu. Trudom rukovodstva škole i njenih profesora i uvođenjem zanimanja: tehničar hortikulture školske 2014/15 godine, komercijalista školske 2015/16 godine i odelenje gimnazije 2016/17 godine zainteresovao je učenike za barajevsku srednju školu. Profesori su u okviru promocije škole po osnovnim školama u mnogome pomogli da se i pored smanjenja broja učenika u svi školama u Srbiji, broj učenika u školi poveća u poslednje tri godine.
Danas škola ima oko 600 učenikia u 23 odelenja a ove školske godine broj đaka u svih 6 odelenja prvog razreda je preko 30. Škola opet doživljava svojevrsnu renesansu ali i nadu da je uvođenjem odelenja gimnazije uvela jedan aristokratski duh u barajevsku sredinu, što će verovatno prepoznati budući učenici škole.
Uspeh učenika u pojedinim oblastima obrazovanja i sporta je sledeći:
- Prvo mesto u Kruševcu 2016. godine na republičkom takmičenju iz osnova ekonomije, osvojila je učenica Darinka Petrović. Velike zasluge pripadaju profesorki Dušanki Radunović.
- Prvo mesto na republičkom takmičenju kompanija u vannastavnoj aktivnosti dostignuća mladih u Beogradu 2012. godine osvojila je učenica Aleksandra Arsenijević. Velike zasluge pripadaju profesorki Biljani Gomirac.
- Drugo mesto iz poslovne informatike na republičkom takmičenju u Novom Sadu, osvojila je učenica Jelena Jeremić. Velike zasluge pripadaju profesorki Zorici Stjepanović.
- Drugo i treće mesto na republičkom takmičenju srednjih poljoprivrednih škola 2011. i 2012. Godine, osvojio je učenik Srboljub Isajlović. Velike zasluge pripadaju profesorima poljoprivredne struke.
- Treće mesto na republičkom takmičenju mašinskih škola u Novom Sadu 2015. godine, osvojio je učenik Radosav Vićentijević, a zaslužni su profesori mašinske struke.
- Sportski uspesi na gradskom takmičenju u Beogradu bili su u:
Stonom tenisu gde su učenici bili četvorostruki prvaci Beograda u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji ; u plivanju, zlatna medalja u oblasti srednjih škola ; u džudou,  dva puta prvi i jednom treći i u skoku u dalj, treće mesto.
I dalje se traga za novim imenom škole, jer se skoro dve decenije zove Srednja škola u Barajevu. Takođe ovde je bitno i pomenuti da je ona, po izveštajima Policije, na trećem mestu po bezbednosti u Beogradu.  Ovo je pokazatelj da buduće generacije i te kako imaju mesta u barajevskoj srednjoj školi koja će im pružiti sigurno i bezbedno obrazovanje ali i poziv da i oni aktivno učestvuju u poboljšanju rada ovog vaspitno obrazovnog centra u Barajevu.



Nazad
Baner_10mm_desno_LAT2.jpg

Baner_10mm_desno_LAT.jpg

Baner_10mm_desno_LAT3.jpg

Baner_10mm_desno_LAT4.jpg

Baner_dostava2.jpg

Baner_prijava_stete2.jpg

Baner_CZK.jpg

Baner_SPORT_47051.jpg

Baner_kodeks.jpg

Baner_INF_cir_25406.gif

Baner_glasnik2.jpg

Baner_Ministarstvo_odbrane_ok.jpg

Baner_Dobra_uprava.jpg

BIC_LOGO_cirilica_baner.jpg

pic_banner_4.gif

Baner_Direkcija_za_javni_prevoz_16680.jpg

pic_banner_1.gif

pic_banner_2.gif

EUNET_baner_OK.jpg

Imate problem iz nadležnosti opštine Barajevo ili predloge za njeno bolje funkcionisanje?

questionservis48 sati